Književnost je jedva vrsta umetnosti i kao što ne voli svako Pikasove slike da gleda ali ga poštuje, tako ja i verujem da je sa knjigama. Svako voli svoj žanr, stil i temu....i ne volim kada neko zadirkuje osobe koje ćitaju beletristiku ili bilo šta drugo osim klasika kao što je Dostojevski. Da se razumemo, ja prva njega volim, ali razumem da ne leži svima čitanje takvog dela. Da li zbog stila pisanja, teme ili nečeg trećeg ali po meni sve dok neko čita knjigu, dobro je. Zato ih ima raznih i svako treba da nađe ono što ga ispunjava.
Knjiga treba da bude beg od stvarnosti, uteha u najtežim momentima i prijatelj kada se osećate usamljeno. Mora da ostavi na vas utisak kao da ste vi to preživeli.
Sve sam ovo naglasila, jer sam imala šansu da kroz život upoznam dosta ljudi i najviše su mi smetali oni koji su smatarli da su najpametniji jer isključivo čitaju ruske pisce i nemačke filizofe, i da se u tim knjigama nalaze svi odgovori za sve ljude. Ne volim da iko nameće nekome svoje afinitete pogotovu ne kada je u pitanju umetnost bilo koje vrste. Isto tako ne volim kada neko proziva nekoga jer čita laganiju literaturu. Jedini gard koji ja lično imam je prema ljudima koji čitaju knjige nalik "Ljubav u doba kokaina" i smatraju da su knjige takve tematike "zakon" ....
Eh, sada posle malog uvoda, možemo da počnemo o analizi knjiga koje sam pročitala u Martu. Ima svačega jer su mi i osećanja takva bila, i sve knjige ozbiljnije tematike sam izbacila sa repertoara jer mi naprosto nisu prijale. Da se razumemo, volim ja Anu Karenjinu, ali opisivanje njene haljine na 10 strana mi neće pružiti nikakvu utehu niti odgovore na moja tada važna životna pitanja.
Želela sam knjige u kojima sam mogla da se povežem sa likom i pričom a i vremenom.
